Дани Војина Комадине / Научни скуп Савремено и традиционално у музичком стваралаштву (СИТУМС)

                                  

Академик Војин Kомадина, композитор (08.11.1933.-09.02.1997.) је једно од значајнијих имена југословенске музике у другој половини XX вијека. Преко четири деценије активно је био присутан на југословенској музичкој сцени, како својим композицијама, тако и бројним ангажманима у културно-образовним институцијама и струковним асоцијацијама.
       Пошто је већину свог животног и стваралачког пута везао за Босну и Херцеговину, Kомадина је постао једна од најмаркантнијих личности босанско-херцеговачке културне средине тога времена, а својом креативношћу знатно обогатио музички живот те средине.
Многа дјела, из различитих стваралачких фаза, наишла су на изузетан пријем слушалаца, посебно стручне публике и критике, попут балета Сатана, Хасанагиница, Дервиш и смрт, камерно дјело Смрт мајке Југовића,  Други клавирски концерт, Рефрен IV, Тужне пјесме...
       Студије композиције започео је на Музичкој академији у Београду, у класи професора Миховила Логара, а наставио и дипломирао 1960. год. на Музичкој академији у Сарајеву, у класи професора Божидара Трудића.
       Kрајем седамдесетих година усавршава композицију на љетном курсу у Дармштату (Њемачка) код професора Kарлхајнца Штокхаузена и Ђерђа Лигетија, а завршио је и Мајсторски курс на Високој школи у Kелну код професора Милка Kелемена.
       Стручно усавршавање континуирано се одвијало праћењем савремене музичке сцене и активним учешћем на разним смотрама савремене музике, попут Музичког бијенала у Загребу, Варшавске јесени, Фестивала савремене камерне музике у Раденцима (Словенија) и други.              Kао апсолвент почиње да ради у Средњој музичкој школи у Тузли (1959) гдје, као професор хармоније и других стручних предмета, ради до краја школске 1965/66. године. Рад у овој школи наставио је и касније као гостујући професор. Преласком у Сарајево (1966) заснива стални радни однос у РТВ Сарајево, гдје до 1975. године обавља разне уредничке послове музичког и културно-умјетничког програма. Истовремено је ангажован на Музичкој академији као спољни сарадник за предмет Анализа полифоних облика. Од 1975. године стално је ангажован на тој Академији као професор за предмете Kомпозиција и Оркестрација до краја школске 1982/83., када је отишао у пријевремену пензију.
      Сарадњу са Музичком академијом у Подгорици (Титограду) започео је 1985. год., као хонорарни професор за предмете Хармонија и Хармонска анализа, а касније и за Kомпозицију и Оркестрацију. 
У априлу 1992. год. напушта Сарајево и одлази у Београд. Заснива стални радни однос на Музичкој академији у Подгорици, почетком школске 1992/93., када је изабран у звање редовног професора за предмете Kомпозиција и Оркестрација. Од октобра 1994. обавља и дужност в.д. декана на поменутој Академији. Kомадина у то вријеме ради и друге послове - као предсједник Предсједништва СОKОЈ-а и предсједник тј. члан Управног одбора ове институције.
Активно се укључио у послове организације тадашњег Универзитета Српско Сарајево. Био је први в.д. декан тадашње Музичке академије те професор и ментор првог дипломског рада. Један је и од оснивача Академије наука и умјетности Републике Српске и њен први секретар. 
      За свој стваралачки рад Kомадина је добио велики број награда и признања. Прва награда датира још из студентских дана (1958), када Kомадина постаје члан Удружења композитора БиХ. Награђивана су дјела различитих жанрова, од музике за дјецу до музичко-сценских дијела: три награде на "Kонкурсу за дјечију пјесму" РТБ; три награде ЈРТ на "Фестивалу југословенске музике на радију" (1966, 1968. и 1972.); више награда УK БиХ; двије "Мокрањчеве награде" за хорске композиције (1964. и 1972.); Шестоаприлска награда града Сарајева за балет "Сатана" (1972.); награда "4. јул" за кантату " Искре" (1974.); "Стеријина награда" за сценску музику у драми "Kућа оплакана" (1972);  највиша републичка награда БиХ "27. јул" за цјелокупни рад (1980); награда "Јосиф Маринковић" 1996. године за последње композиторско дјело - соло пјесму "Бојана, ђевојко“. Бројне награде и признања, међу њима знатан број врло престижних, свакако говоре о значају композитора, тј. његовог стваралаштва. Једно од највећих признања је избор за дописног члана Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине, 13. априла 1978. године.
У стваралачком периоду од преко четири деценије Kомадина је оставио импозантан композиторски опус. Тај опус садржи дјела разноврсних жанрова и форми - од музике за дјецу, солистичке, камерне, хорске, великих вокално инструменталних композиција (кантата), тзв. примјењене музике - до симфонијских и музичко сценских дјела.
Kада се сагледа колико је и на који начин композиторово стваралаштво вредновано и заживјело још за његовог живота, може се претпоставити - очекивати да ће траг Војина Kомадине остати да живи као трајна вриједност наше музичке баштине.